Od samog početka vama se objašnjava šta da radite i šta se dešava. Na primer, prva scena sa skrivenim predmetima ne indicira uopšte koje predmete treba da tražite. Kao što ni prva slagalica ne objašnjava šta treba da radite sa ključevima koje ste našli. Ovo čini igricu po nazivu The Lost City: Chapter One izazovnom ali na negativan način bez uzbuđenja. Dok ne uradite sve što se od vas traži na potpuno ispravan način (pritom uopšte ne znajući šta se od vas očekuje), ne možete da idete dalje kroz igricu. Mnogo vremena može da bude potrošeno u potrazi za pravim predmetom. Ali ispostavlja se da je to ponekad neispravan predmet i da morate da ponovo igrate mini-igricu. Pored toga, nema logičnih prelazaka sa jedne lokacije na drugu. Priča je predstavljena putem i kroz igricu, ali ovakav sastav igrice priču čini trapavom i nekonzistentnom.

A dizan? Što se tiče dizajna igrice The Lost City: Chapter One, on nije mnogo bolji od same igrice po kvalitetu. Grafika je primitivna i previše maglovita i neprepoznatljiva s vremena na vreme. Zvuk je veoma slab, i ne pridodaje ni malo na atraktivnosti igrice.

Problem sa igricom The Lost City: Chapter One leži u programerima, ne u igračima. Oni su trebali da daju više varijacija stilova za igranje i detaljnije instrukcije i uputstva u igrici. Kao rezultat slabog rada i istraživanja ova igrica je ispala promašaj.