Uvod ne počinje skroz sa pokaži - i - klikni igrom. Vi igrate u prvom licu i možete da se pomerate okolo i da se krećete po predviđenoj putanji. Postoji mala količina lovljenja piksela kada treba da pronađete sakrivene dugmiće na pojedinim lokacijama, ali to nije ništa što iskusni avanturista ne bi rešio veoma lako.  Igrica The Last Express ima neobičan sistem za čuvanje pozicija. Nemate nikakave slotove koje možete da sačuvate, ali postoji sat merač koji u igrici možete da vratite na bilo koji deo u prošlosti i možete da skočite nazad na bilo koju stanicu na putu. Veoma često ne znate šta da radite. Niko vam ne daje jasna uputstva i detaljne instrukcije.

Animacija je neobična takođe. Veći deo vremena animacija ne teče lagano i po malo je kao spori slajd šou (možda jedan ram po sekundi). Ne izgleda ni približno tako loše kao što zvuči, muzika je veoma prijatna takođe—odgovarajuća dramatika na pojedinim mestima i urađena u visokom kvalitetu. Ima čak i slatki violinski koncert u igrici. Na žalost, ne možete da slušate previše pošto ćete biti prezauzeti ulazeći u zaključane kabine dok “pozajmljujete” predmete dok svi ostali uživaju slušajući koncert. Ali ko je pa rekao da je život avanturiste lak?

Igrica The Last Express je veoma dobro urađena, kreirana sa ljubavlju i neprevaziđenim detaljima. Posle dugog pažljivog premišljanja, odlučili smo da joj damo visok reting. Priča je veoma interesantna i uzbudljiva. The Last Express je kvalitetna igrica i klasika. Zato je vredna da pokušate da je igrate i da je uvrstite u vašu kolekciju igrica!