Prvo, ne postoji “relaksirani mod” opcija. Vi treba sakupite izvestan iznos resursa i treba da ih pronađete za odgovarajuće vreme. U stvari, nema nikakvog razloga da mnogo žurite; prema zapletu ove igrice, vi ste jedina osoba koja je zainteresovana za obnovu ovih drevnih spomenika, te nije važno da li to obavljate brzajući ili ne. Naravno, brza igra dodaje na izazovu bilo koje igrice ali to je najbedniji način da se tako nešto postigne.

Što je još gore, tabla za upraivanje ne pokriva celi ekran vašeg monitora. To znači da su predmeti na ovim tablama ekstremno mali i da neki od njih teško mogu da se uoče. Grafika table za uparivanje je prilično prosečna sa mnogo sivih senki. Ovo nie loše kada je predmet o kome se radi crvena jabuka ili gomila zlatnih novčića, ali nema kontrasta kada su jedno pored drugog svetlo sivi nokti i tamno sivi kamen.

Muzika je jednolična i ponavlja se. Izgleda da postoje samo dve primitivne note u ritmu i zvuči otprilike ovako: “Da-da-da”. Jednom kada se ove note završe, one se ponavljaju ponovo od početka do kraja. Ova “pesma” vas izluđuje od samog početka, tako da ne možete ništa drugo da uradite osim da je isključite.

Što više igrate više počinjete da verujete da su programeri koristili primitivan način da naprave igricu Rebuild the History. Na primer, instrukcije nisu samo napisane na malom parčetu papira ali ne staju ni na celi ekran!!! Prema našem mišljenju, to je apsolutno neprihvatljivo danas.

Pa, ako nemate šta da radite ili je baš kišan dan, ili je igrica po nazivu Rebuild the History jedina igrica koju imate na kompijuteru, možete da je igrate. Da budemo iskreni, i da je ovo jedina igrica na svetu, mi je ne bismo igrali.