Pa, skriveni predmeti su baš sakriveni. Uprkos tome što je grafika dosta živopisna i živa, predmeti koji treba da nađete su nejasni i teški za razlikovanje. Posebno ako pokušavate da nađete iglu u plastu sena. Postoji i sistem sugestija koji nije ograničen, ali ne možete da ga stalno koristite. Takođe ima i mini-igara koje igrate s vremena na vreme. Ali ni one ne nude puno zabave ili nešto neobično, i jedva da su malo interesantnije od traženja nasumičnih predmeta.

Kao što smo rekli, umetnički rad je ok, ali samo po pitanju pozadina i razgovora izmešu likova. Uzgred, ima previše dijaloga, i veći deo je primitivan i na momente smešan.

Srećom, prisutna je i opcija preskakanja. Dakle, Pocahontas: Princess of the Powhantan se ne može nazvati perjanicom žanra skrivenih predmeta, jer je ono što nam se svidelo samo dobra muzika i lepa priča koju svi znamo iz detinjstva!